Матурски испити, поправни испити на крају школске године, пријемни испити за уписе у средње школе или факултете, испити из редовног јунског испитног рока су свакако провере знања од чијих успеха у великој мери зависи ближа или даља будућност младих. Стога је сасвим разумљиво што је крај јуна и почетак јула стресан период за многе школарце и студенте.

Иако умерена напетост током испитног периода може бити корисна и стимулативна за мобилисање енергије и усмерење на решење задатака и проблема, стања претераног страха и анксиозности, могу бити изузетно отежавајући фактори који саботирају успех. У стању израженог стреса могућност да се приступи стеченом познавању наученог и да се оно на најбољи начин презентује се смањује, и понекад долази до потпуне блокаде што резултира незадовољавајућим резултатима испита.

Разлози притиска и стреса могу бити различити, понекад су то очекивања родитеља или околине, понекад су то лични критеријуми и перфекционизам, понекад су у питању животне околности, када резултат испита пресудно утиче на будућност особе.

Лучење хормона стреса доводи до бројних физичких манифестација: убрзања пулса и повишења крвног притиска, чије су последице појачано знојење и дрхтавица. Уста  могу постати сува што је често праћено „лупањем срца“, осећајем нервозе у желуцу, дијарејом и мучнином, појачаном потребом за мокрењем. Сви ови симптоми смањују способност концентрације, отежавају проналажење правих одговора, што додатно повећава панику и негативно утиче на излагаање наученог. Осим тога, предиспитни стрес може имати и дугорочне ефекте: нервозу и несаницу неколико дана пре испита, што веома омета припрему, могућност учења, структурирања знања и памћења чињеница. Дуготрајни стрес може довести до напетости у леђима и врату, главобоље, раздражљивости или депресије и проблема са концентрацијом. На дуже стазе, стрес може бити узрок настанка многих болести и кардио-васкуларних поремећаја.

Због тога је важно борити се против тешких облика испитног стреса одговарајуц́им мерама, јер ова врста стреса није неизбежна.

Добра припрема и савладавање градива пре испита су од велике важности јер доприносе осећају сигурности у сопствено знање и превенцији стреса

Одговарајуц́е методе учења, структурирање главних тема и повезивање градива, уз добро управљање временом на дневном и недељном нивоу осигуравају оптималну припрему и смањују притисак. Планиране паузе помажу одржању кондиције и капацитета учења и памћења, као и довољно сна, зато је током овог периода важна самодисциплина.

Примерци писаних тестова из ранијих испитних рокова, незамењиви су за проверу знања и увежбавање управљања временом током испита. Испитна питања за усмени део испита такође треба провежбати, узимајући у обзир време за писање концепта и излагање. Овај део припреме је добро одрадити са колегама чије примедбе могу бити од велике користи.

Физичка активност је благотворна за уклањање стреса, а социјални контакти и сусрети са пријатељима уз смех и шале помажу у регулацији хормона стреса. Масажа, вежбе дисања и медитација су такође веома корисни за опуштање.

Довољно квалитетног сна помаже у регулисању хормона стреса и освежењу менталних капацитета. Уколико је сан поремећен, од помоћи могу бити производи на бази биља који олакшавају успављивање а немају нежељене ефекте у виду навикавања. Напетост често делује на апетит, било да га смањује или изазива жељу за слаткишима што свакако није здраво, стога је уравнотежена исхрана богата свежим воћем и поврћем, протеинима и угљеним хидратима посебно важна како би систем органа за варење функционисао без проблема а нервни систем био редовно снабдевен довољном количином енергије неопходне за учење и памћење.

Писмени и усмени испити захтевају и различите припреме

Уколико вас упркос припреми сустигне напад анксиозности може помоћи вежба дисања: удахните дубоко бројећи лагано до 5, а затим полако издишите бројећи до 10, поновите вежбу 5 пута. Од помоћи може бити и промена положаја тела, покрените рамена – кружите њима неколико минута како бисте ослободили притисак у врату и лопатицама, протресите дланове, то ће такође помоћи попуштању напетости.

Током писменог испита, уколико то форма теста омогућава, ради рационалног коришћења времена које је увек ограничено, добро је урадити прво сва питања на које сигурно знате одговоре, затим се позабавити онима која захтевају синтезу информација из више области, а уколико нисте баш сасвим сигурни, добро је прегледати још једном сва питања, јер се можда у некима крије и један део одговора на захтевније теме.

Усмени испит, осим неопходног знања градива подразумева и директну комуникацију са испитивачем, што за поједине особе може бити извор додатног стреса.  Како бисте на најмању меру свели све што вас може ометати да прикажете своје знање, битно је да на испит одете обучени у одећу у којој се осећате пријатно, да између оброка и испита прође око 2 сата како процес варења не би утицао ометајуће и како би нервни систем био снабдевен довољном количином енергије. Припрема концепта и начина излагања истовремено је и време које се може искористити за вежбе дисања које доприносе опуштању. Уколико је испитивач уједно и професор/професорка чија сте предавања похађали, примена његове/њене терминологије и структуре излагања може допринети бољој комуникацији и резултату испита.

Лековито биље може бити од помоћи за ублажавање испитног стреса

Лековита биљка која делује благотворно на нервни систем и регулисање варења је матичњак. Захваљујући умирујућим својсвима активних састојака, повољно делује на умирење стреса, нервозе и желудачних тегоба, без изазивања поспаности, тако да се употреба матичњака препоручује осетљивим особама током периода испита. Предност овог чаја је што га могу користити и млађи од 18 година.

Корен валеријане се традиционално препоручује код несанице, узнемирености и стреса. Његова употреба не изазива навику, али се не препоручује особама млађим од 18 година.

Активни састојци са антидепресивним дејством које садржи херба кантариона такође могу бити од користи за ублажавање менталне исцрпљености, раздражљивости и депресивних епизода, док чај од цвета глога са листом такође делујуће умирујуће на нервни систем и ублажава палпитације.

Чај од шишарица хмеља помаже опуштању и омогућава лакше заспивање, док се за бољу концентрацију препоручује употреба зеленог или црног чаја, који услед садржаја кофеина побољшавају концентрацију и памћење.

Капи за умирење се могу користити и непосредно пре испита за ублажавање стресног стања, а Капи против знојења такође могу бити од помоћи особама код којих се стресно стање манифестује изразито јаким знојењем. Чај код нервозе желуца делује умирујуће на мучнину и олакшава варење, а у случају дијареје изазване стресом могу помоћи чајеви од ризома траве од срдобоље и коре плода дивљег нара.

Међутим, ако је стрес толико велики да ометајуће утиче на свакодневни живот, о одговарајућем третману би се требало посаветовати са лекаром или психотерапеутом.