Једна од старих грчких легенди говори о необичном надметању Посејдона и Атине које се одиграло следећим поводом:

Тражечи име за своје новоосновано насеље на обали Егејског мора, становници су затражили подршку богова. По божанству које им понуди значајнији поклон, назваће насеље и  редовно му приносити жртве. Насеље је било лепо, становништво радно и имућно, па су се бог мора Посејдон и богиња мудрости Атина дали у надметање. Посејдон је својим трозупцем дотакао једну од стена и из ње је потекла вода. Воде је ионако било свуда око њих па становнике Посејдонов поклон није посебно привукао. Окренули су се Атини, која је нехајно бацила на тло семенку: из ње је никло моћно стабло са широком крошњом богато плодовима. И тако је насеље, захваљујући маслини, добило име Атина, које са поносом и захвалношћу носи већ миленијумима.

Област Медитерана је постојбина маслине која се у овом региону узгаја још од бронзаног доба. Маслина припада породици Олеацеае. Њена стабла обично достижу висину од 6 – 8 метара,  и позната су по својој дуговечности: поједина стабла у овом региону стара су и више од 2000 година. Цветају током маја и јуна, а плодове доносе почетком јесени. Цветови маслине су пријатног мириса и жућкасто-беле боје, а овални плодови се састоје од меснатог дела (перикарпа) и семенке. Плодови су богати незасићеним масним киселинама – садрже олеинску и палмитинску киселину; а од засићених, стеаринску и арахидинску. Осим масним киселинама, плодови су богати флавоноидима, фенолним киселинама, антоцијанима, тритерпенима (олеанолном киселином) и восковима, док лист садржи етарско уље, шећере и воћне киселине.

Средином ИИИ века пре Нове ере комерцијални значај маслине је порастао у трговини између Грчке и Палестине, пре свега због трговине маслиновим уљем веома високог квалитета.

Најквалитетније маслиново уље добија се хладним поступком, цеђењем под притиском самих плодова, при чему коштица остаје нетакнута, и оваквом „девичанском“ уљу се не додају никакви додаци. Ово уље је изузетог квалитета и садржи бројне нутријенте који доприносе очувању здравља.

Провансалско уље добија се такође хладним поступком цеђења, уз примену притиска при чему може доћи и до дробљења коштица. Мирис и укус овог уља је веома пријатан.

Дрвно уље је уље наслабијег квалитета, добија се поновним цеђењем остатака после производње прва два уља, уз деловање топлоте. Ово уље се користи за производњу сапуна и техничких уља.

Девичанско уље, као редован састојак исхране и основа „медитеранске дијете“, делује као природни холагог којим се подстиче лучење жучи – за ову намену препоручује се употреба кафене кашичице маслиновог уља пре оброка, на празан желудац. У народној медицини примењује се у курама за избацивање жучних каменаца, код деце и старијих особа примењује се и као благ лаксатив, а и као средство за клистирање. Примењено орално, повољно делује на подстицање апетита, ублажавање упале желудачне и цревне слузокоже, олакшање варења, а може се користити и код хемороида који крваре. Такође се верује да премазивање очних капака маслиновим уљем повољно утиче на побољшање вида. Маслиново уље је познато средство за зацељивање отворених чирева и користи се у виду топлих облога. Захваљујући свом благотворном деловању на кожу маслиново уље има велику примену у прозводњи козметичких препарата.

Иако је маслиново уље основа „медитеранске“ дијете која благотворно делује на здравље, никако не траба занемарити лековита својства маслиновог листа

Традиционално се чај од листа маслине користи као средство за подстицање варења и као диуретик за избацивање течности. Повољно делује на кардиоваскуларни систем, на ублажавање хипертензије и смањење нивоа шећера и холестерола у крви. У народној медицини, чај од маслиновог лишћа се користи код жутице, код упале уха, за ублажавање кашља и упале десни.

Глицерински мацерат младих изданака маслиновог лишће препоручује се за побољшање циркулације и умирење нервног система.

У кулинарству се свежи плодови користе у разним салатама, а уље у припреми хране. Обзиром на антиоксидантне и антиинфламаторне ефекте активних састојака плодова маслине, разумљив је низак ниво учесталости кардиоваскуларних и малигних болести код особа које практикују „медитеранску дијету“.

„Медитеранска дијета“ се пре свега препоручује за одржање здравља срца и крвних судова. Верује се да успех оваквог начина исхране базира на значајном уносу маслиновог уља, поврћа и морских плодова. Маслине се конзумирају целе, зелене или црне, или у виду уља, а користи се и чај од маслиновог листа.

Новија истраживања екстраката маслиновог листа у лабораторијским условима показала су значајну антимикробну активност на бактерије изазиваче цревних инфекција и инфекција дисајних путева, укључујући и сојеве резистентне на антибиотике као што су Стапхyлоцоцус ауреус, Ецхерицхиа цоли и Цандида албицанс, а уочена је антивирална активност на вирус ВИХ-1.

Екстракти маслиновог листа такође садрже активне састојке са израженим антиоксидантним деловањем који показују заштитни ефекат на слузокожу желуца и инхибирају пролиферацију малигних ћелија рака дојке, мокраћне бешике и леукемије.

Савремена истраживања показују да је за благотоврна дејства маслине на кардиоваскуларни систем одговоран пре свега хидрокистирозол, фенолно једињење са антиоксидантним дејством, које настаје разлагањем горке супстанце олеуропеина на еленолну киселину и хидрокситирозол током сазревања плодова, при преласку зелене у црну боју плода

Осим у плодовима, ово једињење је присутно и у значајној количини у листовима, а у мањој количини у уљу јер је пре свега растворљиво у води. Листови и остаци плодова после цеђења уља користе као извор за екстракцију олеуропеина и хидрокистирозола, једињења са израженим антимикробним, антиоксидантним, кардиопротективним, антиинфламаторним, неуропротективним и антитуморским деловањем. Ово једињење доприноси заштити коже при дуготрајној изложености сунчевим зрацима, делује као модулатор метаболичког синдрома, а такође доприноси и превенцији респираторних инфекција.

У огледима изведеним на животињама показало се да ово једињење игра улогу у осетљивости на инсулин и превенцији дијабетичне полинеуропатије. Доказана су и хепатопротективна дејства, код исхране богате мастима, смањена је учесталост резистенције на инсулин. Од благотворних ефеката на здравље, издвајају се и смањење агрегације тромбоцита, снижење повишеног крвног притиска, инхибиција инфаламације ендотелијума крвних судова и блокада настанка нових крвних судова у упалном ткиву.

У нашем производном програму је Чај од листа маслине, а маслиново уље улази у састав Кантариона у маслиновом уљу и Уљаног гела против уједа комараца. Лист маслине такође улази у састав Чаја код шећерне болести, Чаја БЦ за бољу циркулацију, Чаја код ангине пекторис и Чаја за ублажавање тегоба код срчане аритмије.