Катарина Шавикин је основно, средње и факултетско образовање стекла је у Београду. Фармацеутски факултет Универзитета у Београду уписала је 1985. године. Дипломирала је априла 1990. године, са просечном оценом 9,21. У току студија на Фармацеутском факултету била је стипендиста Фондације за младе таленте.

После дипломирања уписала се на последипломске студије на Биолошком факултету ПМФ-а, смер Физиологија биљака. Магистарску тезу под називом „Испитивање садржаја диосгенина у култури ткива Dioscorea balcanica Кошанин” одбранила је јуна 1993. године и стекла назив магистра биолошких наука. За магистарску тезу добила је награду Привредне коморе Београда.

Докторску дисертацију под називом „Ендемо-реликтна врста Dioscorea balcanica Кошанин (Dioscoreaceae) – потенцијални продуцент диосгенина у култури in vitro“ одбранила је 1996. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Звање научног сарадника стекла је 30. априла 1997. године, звање вишег научног сарадника 31. октобра 2000. године, а у звање научни саветник промовисана је 4. марта 2004. године.

У звање редовног професора за ужу област Фармацеутске науке изабрана је 2018. године.

Од марта 1995. године запослена је у Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ и тренутно је на месту помоћника директора за Сектор науке. Члан је Научног већа Института као и Матичног научног одбора за биотехнологију и пољопривреду Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Учествовала је на 12 пројеката ресорног Министарства, од којих је на пет била руководилац, као и у већем броју међународних и билатералних пројеката (SEERA.NET Plus; HORIZON 2020-MSCA-RISE; Cross-border Programme Serbia – Montenegro IPA II; OPCW; UNESCO, билатерални пројекти са Француском, Кином, Аустријом, Словенијом, Црном Гором, Хрватском), пројектима Фонда за иновациону делатност (Програму сарадње науке и привреде; Иновациони ваучери) као и у низу развојних истраживања Института која су резултирала новим производима на тржишту.

Објавила је преко 300 научних радова. Цитираност (без аутоцитата) износи 5156 а индекс цитираности (h-индекс) износи 39, према Scopus индексној бази. На листи је 10% изврсних истраживача Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Од 2020. године је на Stanford листи 2% најутицајнијих научника на свету.

Као ментор или члан комисије учествовала је у изради 2 магистарске тезе и 15 докторских дисертација. Рецензент је и гостујући едитор већег броја међународних часописа и члан друштва Society for Medicinal Plants Research (GA), Немачка. Била је у научном одбору 4 међународне конференције.

Уже области научноистраживачког рада су фармакогнозија, фитотерапија, етномедицина, природни продукти, “зелене екстракције”, развојна истраживања у циљу формулације нових производа на бази биљака.

Говори и пише енглески језик.